Ispiti. Ispitni rok. Januarski ispitni rok. Januarski ispitni rok na Filozofskom fakultetu. 5 prijavljenih ispita. Od jednog sam odustala jo{ u onom trenutku popunjavanja prijave. Ne mogu... Odnosno, mogu, Ja sve mogu, ali ne `elim, jer ne moram. [to ne moram danas, ostavljam za sutra. I tako dan za danom. Pro|e taj januarski, sa rezultatom 4:1 za ispite... heh.. Bitno je da nisam na nuli... Nikad nisam bila takmi~arski tip, nemam ja taj duh. Meni je va`no da u~estvujem u {to vi{e utakmica, a ne i da odnesem pobedu. I uvek }u igrati na kvarno, jer nikad nisam dovoljno spremna. Nisam utrenirana. I hladnokrvno primam poraze. Uvek postoji druga {ansa. I tre}a. I ~etvrta. Ja ne odustajem, ja samo posustajem.
Pro{'o januarski, al ubrzo potom do{'o februarski. Ih. Februarski? Ne.. to nije apsolventski rok. To je redovan ispitni rok na mom fakultetu. Logike bez. Nije meni logi~an ni taj januarski ispitni rok? Zaboga, pa ko je toliko lud da u~i redovno? Ko je toliko svestan i odgovoran? Malo ih je... Valjda bi trebalo ve}ini da se izlazi u susret, ne manjini. Demokratija ili tako ne{to, solidarnost, ako ni{ta drugo. Bolonja nas pritiska da do samog kraja godine sedimo u {kolskim (fakultetskim) klupama i slu{amo predavanja, izlazimo na kolokvijume i pi{emo seminarske, a onda tandrbal od praznika po~inje. Mozga bez narednih deset dana. Ko da odoli prazni~noj trpezi, toplom domu, familiji, drugarima, snegu, igri i pesmi? I onda se probudi{ jedno jutro (npr. nakon proslave Srpske nove godine) i shvati{ da ujutru ima{ ispit. Ili, pogleda{ raspored i shvati{ da si ju~e IMAO ispit. Hohohoh. Praznici nam stigli, praznici nas stigli. Svukli i dotukli. Knjige se takli nismo. Ni u ludilu, ni bez ludila.
Februarski ispitni rok... Nikako mi ne ulazi u glavu kako i za{to to. Nedelju dana nije pro{lo od kako se zavr{io januarski, oni ve} stavili ispit u februarskom. Oh, pitam se da li je osoba koja je predlo`ila ovaj rok ikada studirala? Meni deluje da nije...
[ta je bilo sa mojim ispitima nije bitno. Ja napiti se moram hitno.
I kada te slomi sve,
ti budi jak
ne predaj se.
Ba{ tada
kad gubi se svaka nada
I dok tone i poslednja la|a
Ti seti se snova
{to si ih jo{ mali snio ti
Seti se smeha
i lepih vremena
Shvati da za sre}u malo treba
I sna`nim udarcem smakni
sav taj teret sa ramena
Ka`u vremena su te{ka
Ja ka`em `ivot je te`ak
al ne dozvoli da drugi baca te u bedak.
Uvek si bio svoj i sad takav ostani
ne dozvoli da drugi neko
krade `ivot tvoj i nanosi ti bol.
| « | Jun 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- Februar 2012 [3]
